VELJKO KUZMANČEVIĆ
Handanović
Damir Handanović je ime o kojem je mnogo toga već napisano i rečeno. Ja mogu da napišem ono što osećam i znam provodeći vreme i godine sa njim. Nije svojstveno da umetnici iste branše razmenjuju javno mišljenje jedan o drugom, nekako je kod nas takav odnos sveden uglavnom na sujetu i abrove. Verovatno bi i ovaj tekst bio mnogo zanimljiviji ako bi u njega stavio pikanterije i sve ludosti koje smo zajedno preživeli i prošli za svo naše druženje, ali ja nisam novinar. Ja sam kompozitor koji je za svog iskrenog prijatelja i druga dobio kompozitora. Dva različita muzička sveta se nikada nisu sudarila, svako je suvereno stajao u svom i nenametljivo sarađivao sa onim do sebe. To je valjda bila formula za nastajanje jednog prijateljstva i bratstva koje je izvojevalo pobedu u svim izazovima pred sobom. Znali smo jedan drugom da izgovorimo kritiku i mišljenje, da se zakačimo i da nakon toga svaki put ispliva ljudski gest i dobrota koju sam u javnom svetu jako retko sretao. Upravo je Damir osoba koja svojom neočekivanom reakcijom gotovo svaki put ogoli dušu iza koje stoji ogromna ljubav i Čovek.
U svojim namerama uglavnom uspeva. Ako je procenio da je stvar prava i na mestu, uradiće je do kraja često i na svoju štetu. Spreman je na rizik, jedan od likova današnjeg vremena koji zna ‘’fintu’’ i poseduje veštinu kojom može da dribla okolnosti. Lik koji pre nego sto kaze ‘’halo’’ u slušalicu izgovori ‘’Vex brate, slušam te’’. Sarađivali smo na mnogo projekata i na svakom od njih je krajnje profesionalno nosio priču. Ceni tuđe angažovanje i to je ono što ga čini velikim umetnikom, producentom i čovekom. U mnogo situacija nije ulazio u razloge i način, samo je prosto podržao moju ideju, bio je uvek tu.
Delili smo nedaće, svoju ludost, bili podrška jedan drugom, i kada bi odbacili sve svoje muzičke i stvaralačke ‘’ljušture’’ , ostala bi dva dobra prijatelja, kao oslonac jedan drugom. Iza svih mojih napisanih reči stoji jedno veliko HVALA.